| |     ћирилица | english  
Naslovna
Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Kontakt

 

Radno vreme
Ponedeljak - petak: 9:00 – 17:00 časova
Konzularno odeljenje (rad sa strankama): 09:00 - 17:00 časova

Praznici

Adresa
Rm, 801, No.1, Lane 60, Lyon Garden,
Ronghua East Road, Gu Bei New Area,
ŠANGAJ 201103
N.R. KINA

Telefon: + 8621 / 6208-1388, 6208-1899 Lokacija/Mapa
Faks:        + 8621 / 6208-7412 Konzularna nadležnost
E-mail: consulate@srbshanghai.org Počasni konzuli
              serbia@sh163.net  
Veb sajt: http://www.shanghai.mfa.gov.rs  

 


 
Ukidanje viza licima koja poseduju Šengen vizu, vizu Velike Britanije i ostalih država članica Evropske unije ili vizu SAD

 

Odlukom Vlade Republike Srbije, od 8. novembra 2014. godine svi nosioci stranih putnih isprava, koji poseduju važeću Šengen vizu, vizu Velike Britanije i ostalih država članica Evropske unije ili vizu Sjedinjenih Američkih Država, kao i nosioci stranih putnih isprava koji imaju regulisan boravak u državama Šengen zone, državama članicama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama mogu putovati i boraviti u Republici Srbiji bez vize najduže do 90 dana u periodu od šest meseci. Navedena odluka se ne odnosi na lica koja poseduju putne listove ili putne isprave koje se izdaju u skladu sa međunarodnim konvencijama.


Informacije o poplavama

Vlada Republike Srbije proglasila je 15. maja 2014. godine vanrednu situaciju na teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava prouzrokovanih višednevnim padavinama.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije formiralo je Krizni štab, koji će koordinirati aktivnosti vezane za prikupljanje humanitarne pomoći i donacija iz inostranstva.

Kontakti Kriznog štaba Ministarstva spoljnih poslova:
tel: +381-66-8066-020
e-mail: kriznistab@mfa.rs


Sve diplomatske misije i međunarodne organizacije akreditovane u Republici Srbiji, kao i sva diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu, obavešteni su o najneophodnijoj opremi i sredstvima koja su nadležnim organima Republike Srbije potrebna radi zbrinjavanja ugroženog stanovništva i saniranja posledica poplava. Takođe, dostavljeni su im i brojevi žiro-računa koje je otvorila Vlada Republike Srbije.

Opširnije...
 
 
Proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji

Republika Srbija potpisala je 29. aprila 2008. godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Ovim Sporazumom Republika Srbija i Evropska unija po prvi put su ušle u fazu odnosa uređenih sveobuhvatnim ugovorom, kojim se potvrđuje perspektiva članstva Srbije u Evropskoj uniji. Republika Srbija podnela je zahtev za prijem u članstvo Evropske unije 22. decembra 2009. godine. Evropski savet doneo je 1. marta 2012. godine odluku da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dok je 28. juna 2013. godine doneo odluku da se otvore pristupni pregovori sa Republikom Srbijom.


Tok pristupnih pregovora


Opšta pozicija Evropske unije (EU) o pristupnim pregovorima R. Srbije usvojena je 17. decembra 2013. godine na Savetu za opšte poslove EU (GAC), a odobrena na zasedanju Evropskog saveta 19-20. decembra 2013. i sastoji se od dva dokumenta: uvodnog izlaganja EU na prvoj Međuvladinoj konferenciji R. Srbije i EU i Pregovaračkog okvira za pristupanje R. Srbije EU. Pregovarački okvir sadrži principe, suštinu i procedure celokupnog pregovaračkog procesa. Težište je na uslovima pod kojima će država kandidat usvajati i izvršavati acquis communautaire (pravnu tekovinu EU), podeljenu u 35 tematskih poglavlja. EU očekuje da R. Srbija obezbedi puno sprovođenje ključnih reformi i zakonodavstva, posebno u oblasti reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme javne uprave, nezavisnosti institucija, reforme medija, antidiskriminacije i zaštite manjina. Poseban značaj pridaje se usklađenosti dinamike pregovaračkog procesa, odnosno ujednačenom napretku u svim poglavljima. Ovo se posebno odnosi na poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) čiji napredak mora da prati dinamiku ostalih poglavlja. Procedura navedena u prethodnom stavu odnosiće se i na pitanja u okviru poglavlja 35.
Pregovori Republike Srbije o članstvu u EU zvanično otpočeli su 21. januara 2014. godine u Briselu, Prvom međuvladinom konferencijom o pristupanju Srbije EU, na kojoj su razmenjeni stavovi između predstavnika EU i Srbije, predstavljen je Pregovarački okvir EU, Pregovarački tim Republike Srbije i kalendar sastanaka Međuvladine konferencije po pregovaračkim poglavljima. Međuvladina konferencija može se sastajati u političkom formatu, ili na tehničkom ili ekspertskom nivou.
Prvi korak pre otvaranja svakog od 35 poglavlja jeste tzv. screening odnosno pretres i analitički pregled zakonodavstva koje je važeće u R. Srbiji u određenoj oblasti i onog u EU. Faza analitičkog pregleda zakonodavstva počinje tzv. eksplanatornim skriningom u okviru kog Evropska komisija predstavlja državi kandidatu pravne tekovine EU podeljene u pregovaračka poglavlja, dok se kroz tzv. bilateralni skrining procenjuje nivo usklađenosti pravnog sistema države kandidata sa pravnim sistemom EU. Potom se utvrđuju razlike između dva zakonodavstva i mere za prevazilaženje ovih razlika, na osnovu čega se izrađuje akcioni plan za primenu ovih mera i definiše vremenski okvir.
Nakon završetka bilateralnog skrininga, Evropska komisija predstavlja državama članicama Izveštaj o skriningu, koji sadrži preporuke o otvaranju pregovora za određeno poglavlje i, eventualno, merila za otvaranje pregovora o pojedinim poglavljima (opening benchmarks).
Proces skrininga za R. Srbiju počeo je u septembru 2013. godine i završio se krajem marta 2015. godine. Evropska komisija planira da dostavi sve izveštaje o skriningu radnoj grupi COELA na razmatranje do kraja 2015. godine. Predstavnici EK ističu da su zadovoljni dosadašnjim tokom skrininga, kojeg ocenjuju odličnim, jer je pokazao visok nivo spremnosti i posvećenosti srpske administracije celom procesu, kao i reformama.
R. Srbija želi da čitav pregovarački proces dobije što veću dinamiku, uključujući i dinamiku otvaranja (i zatvaranja) što većeg broja pregovaračkih poglavlja u toku ove i naredne godine, ali dinamika samog procesa zavisi ne samo od R. Srbije, već prvenstveno od EU i njenih država članica.
Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova aktivno učestvuju u vladinim telima u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova član je Koordinacionog tela, koje je zaduženo da razmatra najvažnija pitanja i usmerava poslove iz delokruga organa državne uprave u procesu pristupanja EU. O tekućim pitanjima u procesu pristupanja stara se Savet koordinacionog tela, čiji je član, ispred Ministarstva spoljnih poslova, državni sekretar, u svojstvu predsednika Pregovaračke grupe 31. Ministarstvo spoljnih poslova je nosilac aktivnosti za Pregovaračku grupu 31 – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Ministarstvo spoljnih poslova takođe učestvuje u radu sledećih pregovaračkih grupa za pregovore o pristupanju R. Srbije Evropskoj uniji, kao član: Pregovaračkoj grupi 23 – pravosuđe i osnovna prava; Pregovaračkoj grupi 24 – za pitanja pravde, slobode i bezbednosti; Pregovaračkoj grupi 30 – za ekonomske odnose sa inostranstvom; Pregovaračke grupe 34 – za institucije i Pregovaračkoj grupi 35 – za ostala pitanja.
Državni sekratar Ministarstva spoljnih poslova član je pregovaračkog tima R. Srbije, koji učestvuje u izradi pregovaračkih pozicija i zadužen je za vođenje pregovora u svim poglavljima i fazama pregovora. Takođe, aktivnu ulogu u procesu pristupanja i pregovora imaju i predstavnici Stalne misije R. Srbije pri EU, koji obavljaju poslove sekretara i zamenika sekretara Međuvladine konferencije.
U cilju praćenja primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju R. Srbije i EU, formirana su sledeća tela u kojima učestvuju predstavnici MSP – Savet za stabilizaciju i pridruživanje, koji je zadužen za razmatranje najvažnijih pitanja koja se tiču sprovođenja SSP i čiji su članovi: ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije, šef pregovaračkog tima, državni sekretar MSP, ambasador R. Srbije pri EU, zamenik direktora KEI i predstavnik Stalne misije R. Srbije pri EU kao sekretar Saveta i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je zadužen za rešavanje specifičnih pitanja koja se tiču primene SSP-a uz održavanje sastanaka po potrebi, između
rada Saveta, čiji je član i državni sekretar MSP. Predstavnici MSP učestvuju i u radu Pododbora SSP za pravdu, slobodu i bezbednost i Pododbora SSP za trgovinu, industriju, carine i poreze.


Ministar Dačić i turski premijer o izbegličkoj i migrantskoj krizi

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić boravi danas u poseti Turskoj.

Ministar Dačić sastao se sa premijerom Turske Binalijem Jildirimom.

Premijer Jildirim preneo je ministru Dačiću, prilikom današnjeg susreta u Ankari, da Turska neće učiniti ništa što bi bilo na štetu Srbije kad je izbeglička i migrantska kriza u pitanju.

Turski premijer je rekao da, iako u Turskoj ima oko tri miliona izbeglica i migranata, i iako Evropska unija nije ispunila dogovor, Turska će nastaviti da ispunjava svoje obaveze iz tog dogovora i neće učiniti ništa na štetu Srbije i susednih zemalja.


Istupanje ministra Dačića na Neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova PSuJIE

Govor prvog potpredsednika VladeSrbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na Neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi  u Sofiji:

„Gospodine Predsedavajući,

Dame i gospodo,

Drage kolege,

Dozvolite mi da se, na početku, zahvalim našim domaćinima na organizaciji ovog sastanka, kao i na uloženom trudu i svemu što su učinili otkada su preuzeli predsedavanje PSuJIE u junu prošle godine.

Veliko mi je zadovoljstvo što sam u mogućnosti da prisustvujem današnjem sastanku i da sa kolegama razmenim mišljenja o najnovijim zbivanjima u regionu.

Dame i gospodo,

Glavni spoljnopolitički cilj Republike Srbije ostaje nepromenjen, a to je, kao i do sada, članstvo u Evropskoj uniji. Na putu ka ostvarenju ovog cilja, Srbija je demonstrirala svoju doslednost, kako kroz ostvarivanje ambiciozne reformske agende, tako i kroz konstruktivan pristup u dijalogu sa Prištinom. Ovom prilikom bih želeo da vas podsetim da je Republika Srbija završila proces skrininga sa najvišim ocenama i da je, kao rezultat toga, 14. decembra 2015. godine u Briselu održana Druga međuvladina konferencija između Srbije i EU. Tom prilikom otvorena su dva od 35 pregovaračkih poglavlja i to Poglavlje 32 o finansijskom nadzoru i Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Na žalost, Srbija je čekala skoro dve godine od otvaranja pregovaračkog procesa da otvori prva pregovaračka poglavlja. Naša je namera, a nadam se da će države članice Evropske unije to podržati, da tokom 2016. godine znatno ubrzamo pregovarački proces i da krenemo u proces otvaranja pregovaračkih poglavlja koja imaju veliki značaj za proces reformi i jačanje vladavine prava – pre svega poglavlja 23, 24, ali i brojnih drugih pregovaračkih poglavlja. Za nas je svako pregovaračko poglavlje koje se otvori veoma bitno, jer je to korak dalje u procesu harmonizacije sa evropskim normama i standardima.

Jaka i stabilna ekonomija jedan je od važnih preduslova za članstvo u Evropskoj uniji. Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu uspela je da stabilizuje javne finansije, smanji fiskalni deficit, donese niz reformskih zakona u gotovo svim oblastima, a mere fiskalne konsolidacije stvorile su osnove za završetak pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i potpisivanje aranžmana iz predostrožnosti. Ovim je dat dodatni kredibilitet naporima koje Vlada ulaže, što je posebno važan signal svim potencijalnim investitorima. Imajući u vidu uspešan rad u prethodnom periodu, koji je upravo i doveo do otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja sa EU, Vlada Srbije će i u narednom periodu nastojati da istraje na reformskom putu.

Politika proširenja svakako predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata EU i to ne samo za obezbeđivanje stabilnosti regiona i njegov dalji ekonomski prosperitet, već i za obezbeđivanje stabilnosti i bezbednosti čitave EU. Upravo zbog toga od posebnog značaja je zajedničko angažovanje učesnica PSuJIE, u svetlu pozicioniranja prema institucijama EU, radi formiranja pozitivnog imidza regiona u celini, kao i održavanja pitanja od interesa za region u fokusu EU. U tom kontekstu, veoma je važna uloga država koje su članice EU, jer one mogu dati značajan doprinos procesu približavanja i priključenja čitavog regiona EU.

Kada već govorimo o regionu, treba konstatovati da smo tokom prethodne godine zajedno prošli kroz brojne izazove koji su imali značajan kapacitet da dovedu do nestabilnosti, čak i ugrožavanja bezbednosti, ali smo ipak uspeli da sačuvamo stabilnost u regionu, u čemu je važnu ulogu svakako imala i Evropska unija i neke njene članice. Republika Srbija nastaviće da sprovodi otvorenu i konstruktivnu regionalnu politiku i da se zalaže za što bolje odnose sa svima u svom okruženju.

Dame i gospodo,

Veoma mi je drago što su prioriteti bugarskog predsedavanja PSuJIE postavljeni tako da predstavljaju odraz aktuelnih dešavanja u regionu. Upravo su pitanja rešavanja problema migranata, povezivanje u oblasti energetike i infrastrukture i sloboda medija, teme koje su visoko kotirane među prioritetima svih nas u jugoistočnoj Evropi.

Većina učesnica PSuJIE danas se suočava sa najvećom migrantskom krizom od završetka Drugog svetskog rata, a razvoj situacije u prethodnom periodu ukazuje na mogućnost da aktuelni svetski talas migracija, potencijalno, preko Balkana i Mediterana, može u pravcu EU da pokrene i nekoliko miliona migranata. Srbija je među zemljama koje su toga možda i najviše svesne jer je, kao tranzitna zemlja, u samom središtu tzv. „zapadno-balkanske rute".

Iako većina migranata, koji na teritoriju Srbije ulaze iz Bugarske i Grčke, preko Makedonije, iskazuje nameru da zatraži azil, jasno je da je Srbija samo jedna od zemalja na njihovom putu ka zapadnoj Evropi. Srbija, u odnosu na zemlje članice EU, ne trpi ništa manji pritisak, posebno u odnosu na resurse i sredstva kojima raspolažemo, koja su svakako daleko manja od onih koja su na raspolaganju državama članicama EU. Samo tokom 2015. godine na teritoriju Srbije ušlo je preko 600.000 ljudi, među kojima je najveći broj državljana Sirije i Avganistana. U pojedinim periodima dnevni broj ulazaka dostizao je i 9.000. Iako je sada zimski period i pritisak je smanjen, i dalje svakodnevno granicu Srbije sa Makedonijom prelazi veliki broj migranata. Tokom januara ove godine u Srbiju je već ušlo skoro 60.000 migranata.

Kao zemlja koja se nalazi u sredini zapadno-balkanske rute, Srbija oseća posledice odluka svih zemalja koje se nalaze i na donjem i na gornjem toku rute. Zbog toga smo u okviru mehanizama komunikacije koji su uvedeni nakon samita EU o zapadno-balkanskoj ruti posebno ukazivali na potrebu ranog obaveštavanja svih involviranih zemalja(Austrija, Nemačka) kako bi sve zemlje na ruti bile unapred informisane o promeni režima na granicama i kako o svakoj novoj meri koja se sprovodi u zemljama krajnje destinacije. Na primer, nakon odluke zemalja na gornjem toku zapadno-balkanske rute, koje su prestale da na svoju teritoriju primaju ekonomske migrante, a potom i na odluku Austrije da preko svoje teritorije dozvoli prolaz samo onim migrantima koji iskažu nameru da zatraže azil u Nemačkoj i Austriji, Republika Srbija je počela da postupa na istovetan način, jer ne možemo dozvoliti da se čitav teret prebaci na nas.

Smatramo da smo se dosadašnjim postupanjem pokazali kao kredibilan partner EU, posebno imajući u vidu da smo pokazali spremnost da preuzmemo deo odgovornosti i prihvatimo privremeni smeštaj jednog broja migranata iako nismo država članica EU. Međutim, ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica (Nemačka, Austrija, pa dalje redom...), to bi za Republiku Srbiju i čitav region bila posebno opasna situacija. Time bi se zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje. Bez obzira na svo razumevanje i empatiju koje imamo prema migrantima, mi ne možemo dozvoliti da se Republika Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar za migrante.  Srbija takođe nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska.

Očekujem da ćemo na ovu temu razgovarati i krajem ove nedelje na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i zemalja kandidata za članstvo (Gymnich). Smatram i da je veoma važno što ćemo na današnjem sastanku ministara Procesa saradnje usvojiti Zajedničko saopštenje o izazovima migracija (JointStatementonMigrationChallenges).

Dame i gospodo,

Iskoristio bih ovu priliku i da na kraju poželim Bugarskoj puno uspeha tokom narednih šest meseci predsedavanja PSuJIE i da ukažem da smo, ukoliko to bude bilo potrebno, spremni da pružimo svaku vrstu pomoći i da podelimo iskustva koja smo stekli tokom našeg predsedavanja PSuJIE 2012. godine.

Hvala na pažnji."


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova