Република Србија потписала је 29. априла 2008. године Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године. Овим Споразумом Република Србија и Европска унија по први пут су ушле у фазу односа уређених свеобухватним уговором, којим се потврђује перспектива чланства Србије у Европској унији. Република Србија поднела је захтев за пријем у чланство Европске уније 22. децембра 2009. године. Европски савет донео је 1. марта 2012. године одлуку да Србији додели статус кандидата за чланство у Европској унији док је 28. јуна 2013. године донео одлуку да се отворе приступни преговори са Републиком Србијом.

Ток приступних преговора

Општа позиција Европске уније (ЕУ) о приступним преговорима Р. Србије усвојена је 17. децембра 2013. године на Савету за опште послове ЕУ (GAC), а одобрена на заседању Европског савета 19-20. децембра 2013. и састоји се од два документа: уводног излагања ЕУ на првој Међувладиној конференцији Р. Србије и ЕУ и Преговарачког оквира за приступање Р. Србије ЕУ. Преговарачки оквир садржи принципе, суштину и процедуре целокупног преговарачког процеса. Тежиште је на условима под којима ће држава кандидат усвајати и извршавати acquis communautaire (правну тековину ЕУ), подељену у 35 тематских поглавља. ЕУ очекује да Р. Србија обезбеди пуно спровођење кључних реформи и законодавства, посебно у области реформе правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, реформе јавне управе, независности институција, реформе медија, антидискриминације и заштите мањина. Посебан значај придаје се усклађености динамике преговарачког процеса, односно уједначеном напретку у свим поглављима. Ово се посебно односи на поглавља 23 (правосуђе и основна права) и 24 (правда, слобода и безбедност) чији напредак мора да прати динамику осталих поглавља. Процедура наведена у претходном ставу односиће се и на питања у оквиру поглавља 35.
Преговори Републике Србије о чланству у ЕУ званично отпочели су 21. јануара 2014. године у Бриселу, Првом међувладином конференцијом о приступању Србије ЕУ, на којој су размењени ставови између представника ЕУ и Србије, представљен је Преговарачки оквир ЕУ, Преговарачки тим Републике Србије и календар састанака Међувладине конференције по преговарачким поглављима. Међувладина конференција може се састајати у политичком формату, или на техничком или експертском нивоу.
Први корак пре отварања сваког од 35 поглавља јесте тзв. screening односно претрес и аналитички преглед законодавства које је важеће у Р. Србији у одређеној области и оног у ЕУ. Фаза аналитичког прегледа законодавства почиње тзв. експланаторним скринингом у оквиру ког Европска комисија представља држави кандидату правне тековине ЕУ подељене у преговарачка поглавља, док се кроз тзв. билатерални скрининг процењује ниво усклађености правног система државе кандидата са правним системом ЕУ. Потом се утврђују разлике између два законодавства и мере за превазилажење ових разлика, на основу чега се израђује акциони план за примену ових мера и дефинише временски оквир.
Након завршетка билатералног скрининга, Европска комисија представља државама чланицама Извештај о скринингу, који садржи препоруке о отварању преговора за одређено поглавље и, евентуално, мерила за отварање преговора о појединим поглављима (opening benchmarks).
Процес скрининга за Р. Србију почео је у септембру 2013. године и завршио се крајем марта 2015. године. Европска комисија планира да достави све извештаје о скринингу радној групи COELA на разматрање до краја 2015. године. Представници ЕК истичу да су задовољни досадашњим током скрининга, којег оцењују одличним, јер је показао висок ниво спремности и посвећености српске администрације целом процесу, као и реформама.
Р. Србија жели да читав преговарачки процес добије што већу динамику, укључујући и динамику отварања (и затварања) што већег броја преговарачких поглавља у току ове и наредне године, али динамика самог процеса зависи не само од Р. Србије, већ првенствено од ЕУ и њених држава чланица.
Представници Министарства спољних послова активно учествују у владиним телима у процесу приступања Европској унији. Први потпредседник Владе и министар спољних послова члан је Координационог тела, које је задужено да разматра најважнија питања и усмерава послове из делокруга органа државне управе у процесу приступања ЕУ. О текућим питањима у процесу приступања стара се Савет координационог тела, чији је члан, испред Министарства спољних послова, државни секретар, у својству председника Преговарачке групе 31. Министарство спољних послова је носилац активности за Преговарачку групу 31 – спољна, безбедносна и одбрамбена политика. Министарство спољних послова такође учествује у раду следећих преговарачких група за преговоре о приступању Р. Србије Европској унији, као члан: Преговарачкој групи 23 – правосуђе и основна права; Преговарачкој групи 24 – за питања правде, слободе и безбедности; Преговарачкој групи 30 – за економске односе са иностранством; Преговарачке групе 34 – за институције и Преговарачкој групи 35 – за остала питања.
Државни секратар Министарства спољних послова члан је преговарачког тима Р. Србије, који учествује у изради преговарачких позиција и задужен је за вођење преговора у свим поглављима и фазама преговора. Такође, активну улогу у процесу приступања и преговора имају и представници Сталне мисије Р. Србије при ЕУ, који обављају послове секретара и заменика секретара Међувладине конференције.
У циљу праћења примене Споразума о стабилизацији и придруживању Р. Србије и ЕУ, формирана су следећа тела у којима учествују представници МСП – Савет за стабилизацију и придруживање, који је задужен за разматрање најважнијих питања која се тичу спровођења ССП и чији су чланови: министар без портфеља задужен за европске интеграције, шеф преговарачког тима, државни секретар МСП, амбасадор Р. Србије при ЕУ, заменик директора КЕИ и представник Сталне мисије Р. Србије при ЕУ као секретар Савета и Одбора за стабилизацију и придруживање, који је задужен за решавање специфичних питања која се тичу примене ССП-а уз одржавање састанака по потреби, између
рада Савета, чији је члан и државни секретар МСП. Представници МСП учествују и у раду Пододбора ССП за правду, слободу и безбедност и Пододбора ССП за трговину, индустрију, царине и порезе.