Говор министра спољних послова Републике Србије Николе Селаковића на седници Савета безбедности Уједињених нација посвећеној раду УНМИК-а:

 

Поштовани председниче Савета безбедности,

 

Уважени чланови Савета безбедности,

 

Поштована специјална представнице,

 

Имам велику част да се још једном обратим овом уваженом телу, поводом најновијег извештаја генералног секретара о раду Мисије Уједињених нација на територији наше јужне покрајине, Косова и Метохије.

 

Желим још једном да нагласим да Република Србија види ангажман УНМИК-а као један од кључних фактора за одржавање мира и безбедности на Косову и Метохији.

 

Господине председниче,

 

На Косову и Метохији је ситуација далеко од нормалне и стабилне. У овом делу наше земље грађани српске националности, али и други неалбанци, јесу и даље узнемирени и са великом стрепњом дочекују сваки нови дан, јер нису сигурни да ли ће им основна људска права бити повређена или ускраћена. Та осећања су реакција на нестабилност коју производе Привремене институције самоуправе у Приштини. Циљ Приштине, на основу свега чему смо сведоци на терену, јесте да Косово и Метохију напусти још више Срба и других неалбанаца и да се укине било какав облик културног и националног диверзитета.

 

Извештај о раду УНМИК-а који данас разматрамо даје преглед ситуације уз опис догађаја који су обележили извештајни период. Волели бисмо да је, када је реч о квалификацијама догађаја и њихових узрока, извештај садржајнији и експлицитнији, како бисмо дешавања на Косову и Метохији могли да сагледавамо свеобухватније и у правом светлу.

 

На Косову и Метохији постоје јасни проблеми, и за њихово решавање је неопходно прецизно идентификовати узроке. Прављење вештачког баланса и поистовећивање две стране приликом осврта на кризне ситуације никако не доприноси суштинском решавању проблема. Ако јасно не дефинишемо узроке проблема, они ће се понављати и усложњавати.

 

За све људе који живе на Косову и Метохији од изузетног значаја је да се са овог састанка упути порука онима који имају надлежност у својим рукама и који имају капацитет да мењају ситуацију набоље. А та порука би требало да укаже на неопходност успостављања међуетничког поверење тако што ће привремене институције у Приштини поштовати закључене споразуме, примењивати договорено и ускладити своје деловање са међународним стандардима у погледу владавине права и људских права.

 

 

Поштоване чланице Савета безбедности,

 

Привремене институције самоуправе у Приштини су 16. јануара ове године, противно Резолуцији СБУН 1244, али и свим демократским принципима, забраниле организацију референдума на простору Косова и Метохије о промени Устава Републике Србије у области правосуђа. И поред великог залагања међународних фактора, укључујући земље Квинте и Европске уније да се то не чини, Приштина је поновила овај нелегални акт и онемогућила организацију председничких и парламентарних избора Србије на Косову и Метохији, 3. априла ове године. Напомињемо да је ово први пут од 1999. године да је грађанима на Косову и Метохији онемогућено учешће на изборима Републике Србије, чиме је, између осталог, прекршен и јасно дефинисан мандат Мисије ОЕБС у вези са организацијом избора. Тиме су Привремене институције самоуправе у Приштини још једном потврдиле свој дискриминаторни карактер и поручиле да је једностраност принцип њиховог деловања.

 

На исти начин, дакле једнострано, Привремене институције су 20. септембра распоредиле специјалне јединице полиције, са блиндираним возилима, на два административна прелаза према централној Србији које су одузимале регистарске таблице на возилима са севера Косова и Метохије и из централне Србије. Начин на који је то чињено указује на јасан циљ да се Срби са севера покрајине застраше, а последица је била оправдан револт локалног становништва.

 

Србе који су жртве оваквих акција не боле толико ране колико терор који се свакодневно спроводи од стране Приштине над српским народом, како јужно, тако и северно од реке Ибар. Управо сам цитирао речи Срећка Софронијевића из места Звечан на Косову и Метохији, изговорене док је лежао у болничком кревету. Њега су 13. октобра припадници специјалне полиције ватреним оружјем упуцали у леђа, када су по девети пут, супротно Бриселском споразуму, дакле нелегално, упали на север покрајине. Волели бисмо да се његово име нашло у Извештају који данас разматрамо.

 

Страх од неизвесности међу Србима и другим неалбанцима на Косову и Метохији узроковани су и радом правосуђа које поступа по тајним оптужницама, супротно свим међународним стандардима. Тужна је реалност да данас на Косову и Метохији, уколико сте Србин, можете бити осуђени на вишегодишњу казну затвора на бази непроверених или контрадикторних изјава сведока, без необоривих и недвосмислених материјалних доказа. То указује на праксу суђења по етничком кључу, а не према праву и правди.

 

Малигни национализам власти у Приштини манифестује се кроз игнорисање политичких представника Срба у институцијама, доношење одлука без њиховог учешћа и спремност да кроз политички монтиране истраге и судске процесе трајно обезглаве српску заједницу, створе осећај потпуне несигурности и доведу до егзодуса Срба са КиМ. У прилог томе посебно говоре догађаји у општини Штрпце од 21. децембра 2021. године којом приликом је ухапшено 11 Срба, међу којима и бивши председник општине и потпредседник Српске листе Братислав Николић, који се под наводном борбом против корупције још увек налази у притвору. Истом приликом запосленима у општини је саопштено да више не долазе на посао, чиме је у питање доведена егзистенција десетина српских породица.

 

Поштоване чланице Савета безбедности,

 

Из Приштине се већ дуже време отворено поручује да неће бити дозвољено формирање Заједнице српских општина, која је предвиђена Бриселским споразумом. Овиме, не само да се подрива дијалог Београда и Приштине, већ се и директно понижавају међународни фактори, пре свега Европска унија. Оваквим изјавама Приштина шаље поруку српском народу у Покрајини да не треба да рачуна на остваривање колективних права, а такво обесправљивање у крајњој инстанци треба да доведе до нестанка Срба са Косова и Метохије.

 

Нажалост, и даље су бројни етнички мотивисани инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробаља, и потрошио бих добар део вашег драгоценог времена на њихово набрајање. Уместо тога, дистрибуиран вам је нон-пејпер са детаљним приказом евидентираних инцидената против Срба на Косову и Метохији за извештајни период.

 

Број и карактер инцидената, а само у извештајном периоду их је према нашој евиденцији било 63, недвосмислено говори о високом степену угрожености и изложености континуираној дискриминацији српског и другог неалбанског становништва. Очигледна је узрочно-последична веза питања повратка расељених са бројем инцидената на етничкој основи. У оваквим условима разумљиви су разлози због којих је у Републици Србији и даље више од 200.000 интерно расељених Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије. Уверени смо да управо на овом плану УНМИК може и треба да има важну улогу.

 

Поздрављамо апел генералног секретара УН да се омогући повратак интерно расељених. У ту сврху, неопходне су конкретне мере којима би се, између осталог, обезбедила сигурност повратника и пуно поштовање имовинских права расељених. Нисмо стекли утисак да институције у Приштини имају политичку вољу да се ситуација промени набоље. Сведоци смо супротног. Срби се на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, а расељени се обесхрабрују да се врате тамо где су рођени. Таква пракса није у складу са вредностима и принципима које Приштина јавно прокламује.

 

Волели бисмо да видимо јасну политичку вољу и мере којима би се доказало да дискриминација на националној основи није пожељна друштвена вредност на Косову и Метохији, а да је суживот могућ и потребан. Најбржи и најефикаснији начин за то је поштовање важећих међународноправних докумената и закључених споразума.

 

Господине председниче,

 

На крају, желим да истакнем да ће Република Србија наставити да континуирано указује међународној заједници на проблеме на Косову и Метохији. Србија се залаже за поштовање међународног права и за потпуну примену Резолуције СБУН 1244, што укључује и даљи ангажман УНМИК-а и присуство КФОР-а, као гаранта мира и безбедности. Једнако је важно да ове међународне мисије наставе да делују у несмањеном капацитету, узимајући у обзир изнето на данашњој расправи.

 

Хвала на пажњи!