Govor ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj radu UNMIK-a:

 

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

 

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

 

Poštovana specijalna predstavnice,

 

Imam veliku čast da se još jednom obratim ovom uvaženom telu, povodom najnovijeg izveštaja generalnog sekretara o radu Misije Ujedinjenih nacija na teritoriji naše južne pokrajine, Kosova i Metohije.

 

Želim još jednom da naglasim da Republika Srbija vidi angažman UNMIK-a kao jedan od ključnih faktora za održavanje mira i bezbednosti na Kosovu i Metohiji.

 

Gospodine predsedniče,

 

Na Kosovu i Metohiji je situacija daleko od normalne i stabilne. U ovom delu naše zemlje građani srpske nacionalnosti, ali i drugi nealbanci, jesu i dalje uznemireni i sa velikom strepnjom dočekuju svaki novi dan, jer nisu sigurni da li će im osnovna ljudska prava biti povređena ili uskraćena. Ta osećanja su reakcija na nestabilnost koju proizvode Privremene institucije samouprave u Prištini. Cilj Prištine, na osnovu svega čemu smo svedoci na terenu, jeste da Kosovo i Metohiju napusti još više Srba i drugih nealbanaca i da se ukine bilo kakav oblik kulturnog i nacionalnog diverziteta.

 

Izveštaj o radu UNMIK-a koji danas razmatramo daje pregled situacije uz opis događaja koji su obeležili izveštajni period. Voleli bismo da je, kada je reč o kvalifikacijama događaja i njihovih uzroka, izveštaj sadržajniji i eksplicitniji, kako bismo dešavanja na Kosovu i Metohiji mogli da sagledavamo sveobuhvatnije i u pravom svetlu.

 

Na Kosovu i Metohiji postoje jasni problemi, i za njihovo rešavanje je neophodno precizno identifikovati uzroke. Pravljenje veštačkog balansa i poistovećivanje dve strane prilikom osvrta na krizne situacije nikako ne doprinosi suštinskom rešavanju problema. Ako jasno ne definišemo uzroke problema, oni će se ponavljati i usložnjavati.

 

Za sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji od izuzetnog značaja je da se sa ovog sastanka uputi poruka onima koji imaju nadležnost u svojim rukama i koji imaju kapacitet da menjaju situaciju nabolje. A ta poruka bi trebalo da ukaže na neophodnost uspostavljanja međuetničkog poverenje tako što će privremene institucije u Prištini poštovati zaključene sporazume, primenjivati dogovoreno i uskladiti svoje delovanje sa međunarodnim standardima u pogledu vladavine prava i ljudskih prava.

 

 

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

 

Privremene institucije samouprave u Prištini su 16. januara ove godine, protivno Rezoluciji SBUN 1244, ali i svim demokratskim principima, zabranile organizaciju referenduma na prostoru Kosova i Metohije o promeni Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa. I pored velikog zalaganja međunarodnih faktora, uključujući zemlje Kvinte i Evropske unije da se to ne čini, Priština je ponovila ovaj nelegalni akt i onemogućila organizaciju predsedničkih i parlamentarnih izbora Srbije na Kosovu i Metohiji, 3. aprila ove godine. Napominjemo da je ovo prvi put od 1999. godine da je građanima na Kosovu i Metohiji onemogućeno učešće na izborima Republike Srbije, čime je, između ostalog, prekršen i jasno definisan mandat Misije OEBS u vezi sa organizacijom izbora. Time su Privremene institucije samouprave u Prištini još jednom potvrdile svoj diskriminatorni karakter i poručile da je jednostranost princip njihovog delovanja.

 

Na isti način, dakle jednostrano, Privremene institucije su 20. septembra rasporedile specijalne jedinice policije, sa blindiranim vozilima, na dva administrativna prelaza prema centralnoj Srbiji koje su oduzimale registarske tablice na vozilima sa severa Kosova i Metohije i iz centralne Srbije. Način na koji je to činjeno ukazuje na jasan cilj da se Srbi sa severa pokrajine zastraše, a posledica je bila opravdan revolt lokalnog stanovništva.

 

Srbe koji su žrtve ovakvih akcija ne bole toliko rane koliko teror koji se svakodnevno sprovodi od strane Prištine nad srpskim narodom, kako južno, tako i severno od reke Ibar. Upravo sam citirao reči Srećka Sofronijevića iz mesta Zvečan na Kosovu i Metohiji, izgovorene dok je ležao u bolničkom krevetu. Njega su 13. oktobra pripadnici specijalne policije vatrenim oružjem upucali u leđa, kada su po deveti put, suprotno Briselskom sporazumu, dakle nelegalno, upali na sever pokrajine. Voleli bismo da se njegovo ime našlo u Izveštaju koji danas razmatramo.

 

Strah od neizvesnosti među Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji uzrokovani su i radom pravosuđa koje postupa po tajnim optužnicama, suprotno svim međunarodnim standardima. Tužna je realnost da danas na Kosovu i Metohiji, ukoliko ste Srbin, možete biti osuđeni na višegodišnju kaznu zatvora na bazi neproverenih ili kontradiktornih izjava svedoka, bez neoborivih i nedvosmislenih materijalnih dokaza. To ukazuje na praksu suđenja po etničkom ključu, a ne prema pravu i pravdi.

 

Maligni nacionalizam vlasti u Prištini manifestuje se kroz ignorisanje političkih predstavnika Srba u institucijama, donošenje odluka bez njihovog učešća i spremnost da kroz politički montirane istrage i sudske procese trajno obezglave srpsku zajednicu, stvore osećaj potpune nesigurnosti i dovedu do egzodusa Srba sa KiM. U prilog tome posebno govore događaji u opštini Štrpce od 21. decembra 2021. godine kojom prilikom je uhapšeno 11 Srba, među kojima i bivši predsednik opštine i potpredsednik Srpske liste Bratislav Nikolić, koji se pod navodnom borbom protiv korupcije još uvek nalazi u pritvoru. Istom prilikom zaposlenima u opštini je saopšteno da više ne dolaze na posao, čime je u pitanje dovedena egzistencija desetina srpskih porodica.

 

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

 

Iz Prištine se već duže vreme otvoreno poručuje da neće biti dozvoljeno formiranje Zajednice srpskih opština, koja je predviđena Briselskim sporazumom. Ovime, ne samo da se podriva dijalog Beograda i Prištine, već se i direktno ponižavaju međunarodni faktori, pre svega Evropska unija. Ovakvim izjavama Priština šalje poruku srpskom narodu u Pokrajini da ne treba da računa na ostvarivanje kolektivnih prava, a takvo obespravljivanje u krajnjoj instanci treba da dovede do nestanka Srba sa Kosova i Metohije.

 

Nažalost, i dalje su brojni etnički motivisani incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobalja, i potrošio bih dobar deo vašeg dragocenog vremena na njihovo nabrajanje. Umesto toga, distribuiran vam je non-pejper sa detaljnim prikazom evidentiranih incidenata protiv Srba na Kosovu i Metohiji za izveštajni period.

 

Broj i karakter incidenata, a samo u izveštajnom periodu ih je prema našoj evidenciji bilo 63, nedvosmisleno govori o visokom stepenu ugroženosti i izloženosti kontinuiranoj diskriminaciji srpskog i drugog nealbanskog stanovništva. Očigledna je uzročno-posledična veza pitanja povratka raseljenih sa brojem incidenata na etničkoj osnovi. U ovakvim uslovima razumljivi su razlozi zbog kojih je u Republici Srbiji i dalje više od 200.000 interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije. Uvereni smo da upravo na ovom planu UNMIK može i treba da ima važnu ulogu.

 

Pozdravljamo apel generalnog sekretara UN da se omogući povratak interno raseljenih. U tu svrhu, neophodne su konkretne mere kojima bi se, između ostalog, obezbedila sigurnost povratnika i puno poštovanje imovinskih prava raseljenih. Nismo stekli utisak da institucije u Prištini imaju političku volju da se situacija promeni nabolje. Svedoci smo suprotnog. Srbi se na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, a raseljeni se obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni. Takva praksa nije u skladu sa vrednostima i principima koje Priština javno proklamuje.

 

Voleli bismo da vidimo jasnu političku volju i mere kojima bi se dokazalo da diskriminacija na nacionalnoj osnovi nije poželjna društvena vrednost na Kosovu i Metohiji, a da je suživot moguć i potreban. Najbrži i najefikasniji način za to je poštovanje važećih međunarodnopravnih dokumenata i zaključenih sporazuma.

 

Gospodine predsedniče,

 

Na kraju, želim da istaknem da će Republika Srbija nastaviti da kontinuirano ukazuje međunarodnoj zajednici na probleme na Kosovu i Metohiji. Srbija se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i za potpunu primenu Rezolucije SBUN 1244, što uključuje i dalji angažman UNMIK-a i prisustvo KFOR-a, kao garanta mira i bezbednosti. Jednako je važno da ove međunarodne misije nastave da deluju u nesmanjenom kapacitetu, uzimajući u obzir izneto na današnjoj raspravi.

 

Hvala na pažnji!